Job 22

1A Elifas Temanac odgovori i reče: 2Može li Bogu biti čovjek koristan? Sam je sebi koristan čovjek mudar. 3Je li svemogućemu radost, ako si pravedan? ili mu je dobit, ako hodiš bez mane?

4Hoće li te karati i ići na sud s tobom zato što te se boji? 5Nije li zloća tvoja velika? i nepravdama tvojim ima li kraja?

6Jer si uzimao zalog od braće svoje ni za što, i svlačio si haljine s golijeh. 7Umornoga nijesi napojio vode, i gladnome nijesi dao hljeba. 8Zemlja je bila čovjeka silnoga, i ugledni je sjedio u njoj.

9Udovice si otpuštao prazne, i mišice sirotama potirao si. 10Zato su oko tebe zamke, i straši te strah iznenada. 11I mrak je oko tebe da ne vidiš, i povodanj pokriva te.

12Nije li Bog na visini nebeskoj? pogledaj gore zvijezde, kako su visoko. 13Ali ti kažeš: šta zna Bog? eda li će kroz tamu suditi? 14Oblaci ga zaklanjaju, te ne vidi; hoda po krugu nebeskom.

15Jesi li zapazio stari put kojim su išli nepravednici, 16Koji se iskorijeniše prije vremena i voda se razli po temelju njihovu? 17Govorahu Bogu: idi od nas. Šta bi im učinio svemogući?

18A on im je napunio kuće dobra. Ali namjera bezbožnička daleko je od mene. 19Vidjeće pravednici i radovaće se, i bezazleni potsmijevaće im se. 20Da, još nije uništeno dobro naše, a ostatak je njihov proždro oganj.

21Složi se s njim i pomiri se; tako će ti biti dobro. 22Primi iz usta njegovijeh zakon, i složi riječi njegove u srcu svom.

23Ako se vratiš k svemogućemu, opet ćeš se nazidati, ako udaljiš od šatora svojih bezakonje, 24Tada ćeš metati po prahu zlato i Ofirsko zlato po kamenju iz potoka. 25I svemogući biće ti zlato i srebro i sila tvoja.

26Jer ćeš se tada radovati o Gospodu, i podignućeš k Bogu lice svoje. 27Molićeš mu se, i uslišiće te, i zavjete svoje izvršićeš. 28Što god naumiš, izlaziće ti; i na putovima tvojim svijetliće vidjelo.

29Kad drugi budu poniženi, reći ćeš: da se podignu; i Bog će izbaviti onoga ko je oborenijeh očiju. Izbaviće i onoga koji nije bez krivice; izbaviće se čistotom ruku tvojih.

30